Trading Economics[1], internet portal koji poredi vodeće ekonomske pokazatelje 196 zemalja širom sveta, Srbiju po nezaposlenosti rangira na 39. mesto. Iako je najkritičniji, tranzicioni period, kada je nezaposlenost iznosila čak 28,2 odsto, već deceniju iza nas, zvanični podaci Republičkog zavoda za statistiku za 2016. godinu pokazuju da je prosečna stopa nezaposlenosti u Srbiji još uvek alarmantna i u proseku blizu čak 14 odsto.
Nezaposlenost u Srbiji, gde čak dve petine nezaposlenih ne radi duže od pet godina a samo četvrtina kraće od godinu dana, nije ciklična, već strukturna pojava. Najčešće pogađa mlade ljude i mahom rezultira ekonomskim migracijama stanovništva.[2]
Ulaskom u evrointegracijske procese Srbija je povećanje zaposlenosti iznela na vrh nacionalnih razvojnih prioriteta i obavezala se da stvori odgovarajući privredni ambijent kroz adekvatne ekonomske i socijalne politike i usklađivanje zakonske regulative sa međunarodnim standardima.
Ovim merama treba da se podstaknu ne samo strana ulaganja već i da se olakša popularizacija navećeg evropskog ekonomskog trenda – pokretanje porodičnih, malih i srednjih preduzeća.
U skladu sa ovim Evropska unija i Vlada Švajcarske preko razvojnog programa Evropski PROGRES podržavaju niz aktivnosti koje doprinose otvaranju novih radnih mesta, a samim tim boljem životnom standardu građana u 34 opštine na jugoistoku i jugozapadu Srbije.
Unapređenje znanja i veština ljudi jedan je od načina da se poveća zaposlenost. Tako se u deset programskih opština, Aleksincu, Babušnici, Beloj Palanci, Doljevcu, Ivanjici, Prijepolju, Prokuplju, Sjenici, Trgovištu i Vranju, sprovode programi stručnog usavršavanja. Obuke i stručne prakse u lokalnim samoupravama ili kod adekvatnih poslodavaca proći će 260 ljudi, a očekuje se da bar njih 150 dobije posao. U skladu sa Nacionalnim planom zapošljavanja ova podrška je prvenstveno usmerena na mlade do 30 godina, osobe sa nižim nivoom obrazovanja, Rome i Romkinje, starije od 50 godina i dugoročno nezaposlene.
Prema predviđenom broju novih radnih mesta prednjači opština Doljevac, gde je planirano da lokalni poslodavac nakon uspešno završenih obuka zaposli 100 ljudi, a mladi će imati priliku da steknu prva radna iskustva neophodna za zaposlenje.
„Ulaganje u sisteme obrazovanja i obuke, kao i procena potreba za veštinama na tržištu rada su među ključnim faktorima za povećanje zaposlenosti, a projekti koje mi podržavamo istovremeno se aktivno bore protiv siromaštva i socijalne isključenosti kao i za veću rodnu ravnopravnost“, rekao je Grem Tindal, menadžer Evropskog PROGRES-a.
Na osnovu iskustva evrozone, gde je u 2016. zabeležena najniža stopa nezaposlenosti od jula 2009. godine, broj radnih mesta može da se poveća i kroz podsticanje i promovisanje samozapošljavanja.
Donatori Evropskog PROGRES-a su na taj način sa 183.307 evra pomogli da 22 mladih ljudi na jugoistoku i jugozapadu zemlje započnu svoj posao, sa potencijalom da zaposle i svoje sugrađane i sugrađanke.
Ana Nedeljković, menadžerka sektora za dobro upravljanje i socijalnu uključenost u okviru Evropskog PROGRES-a, smatra da je podrška u prvim koracima pokretanja vlastitog biznisa ključna za održivost projekta, te su budući preduzetnici i preduzetnice koje je program podržao imali mentorsku podršku, ali i obuku u oblastima poslovnog upravljanja, marketinga i planiranja.
Program je takođe podržao i ekonomsko osnaživanje 45 novih preduzetnica, koje su najveća ranjiva kategorija u društvu, sa 357.000 evra. Međutim, podrška ženskom preduzetništvu ima daleko širi uticaj, jer se uključivanjem zapostavljene polovine društva osnažuju zajednice i doprinosi razvoju lokalnih ekonomija.
Tako sada u Novoj Varoši radnju za popravku satova i izradu nakita ima Tanja Roljević, koja se posle više godina provedenih u Beogradu vratila u rodno mesto i uz podršku donatora oživela porodičnu tradiciju.
„Ostvarivanje ovog, dugo planiranog projekta pružilo mi je neophodno samopouzdanje da nastavim dalje. Što više učim na ovom poslu, to više verujem da se sve moje zamisli mogu ostvariti. Trenutno pomažem preduzetnim ženama u mom gradu da pokrenu svoje malo preduzeće, a i njima predviđam uspeh“, kaže Tanja.
Evropski PROGRES je prepoznao i potencijal socijalnih preduzeća, koja mogu biti izvor inovativnih rešenja za zadovoljavanje socijalnih potreba, ali i za otvaranje novih radnih mesta.
„Radanska ruža“ iz Lebana, prvo socijalno preduzeće u Jablaničkom okrugu koje je osnovano uz podršku EU i Vlade Švajcarske, beleži uspehe – posle godinu dana rada udvostručilo je broj zaposlenih žena. Stalni posao sada ima 13 žena, a njih još dvadeset su povremeno angažovane, dok je samo preduzeće postalo poznato po svojim domaćim proizvodima – ajvaru, džemu i drugim tradicionalnim specijalitetima od voća i povrća sa padina planine Radan.
„Ono što je posebno važno je da smo ostvarili pravi cilj socijalnog preduzetništva – a to nije samo profit već rešavanje važnih socijalnih pitanja, kao što je u ovom slučaju nezaposlenost među ranjivim grupama“, kaže Biljana Kerić, saradnica programa za socijalnu uključenost.
Ovakva preduzeća su prilika za zapošljavanje svih onih koji imaju male šanse da u tržišnoj utakmici dođu do posla, a to su u najvećem broju slučajeva osobe sa invaliditetom, žene, stariji od 50 godina i pripadnici romske zajednice.
Do sada je preko Evropskog PROGRES-a podržano i 17 mikro i malih preduzeća, koja će kroz unapređenje proizvodnje otvoriti 40 novih radnih mesta.
Nova radna mesta u mikro i malim preduzećima otvorena su za žene i mlade, a posebna pažnja je posvećena zapošljavanju ranjivih i marginalizovanih grupa koje teže nalaze posao.
Primeri dobre prakse iz EU i regiona pokazuju da sistematski pristup rešavanju problema nezaposlenosti daje rezultate. Zato će u narednom periodu fokus najavljene podrške Evropske unije biti na sektoru mikro, malih i srednjih preduzeća, jer su ona u zemljama EU nosioci ekonomije i generišu preko 85 odsto radnih mesta u privatnom sektoru.
Srbija je, dakle, u narednom periodu na dobrom putu da preokrene decenijske trendove nezaposlenosti na nacionalnom nivou. Iz perspektive investitora, dostupna i obrazovana radna snaga je komparativna vrednost Srbije, a širok spektar aktera koji ulažu i podržavaju mere za poboljšanje zaposlenosti, poput Evropske unije i Vlade Švajcarske, dobar su podstrek Vladi Srbije da istraje u rešavanju ovog prioritetnog problema.
