„Evropski PROGRES, uz podršku Evropske unije i Vlade Švajcarske, pomaže lokalnim samoupravama da unaprede konkurentnost i ova inicijativa je upravo dobar primer kako opštine ulažu napore da iskoriste svoj drvni potencijal kao komparativnu prednost“, rekao je Grem Tindal, menadžer programa Evropski PROGRES. Tindal je dodao da se kroz saradnju javnog i privatnog sektora jača lokalna ekonomija i stvaraju mogućnosti za otvaranje novih radnih mesta, što je posebno važno s obzirom da samo jedna petina ljudi iz nedovoljno razvijenih opština, gde se nalazi oko 46% ukupnog šumskog resursa zemlje, radi u drvno-prerađivačkom sektoru.
Tokom događaja predstavnicima lokalnih samouprava uručeno je Pismo o namerama, koje su potpisali i partneri događaja Razvojna agencije Srbije (RAS) i Privredna komora Srbije. Ovo je bio prvi korak u izradi Akcionog plana za pozicioniranje Srbije kao izvoznice nameštaja od masiva koji će sadržati niz mera podrške sektoru, i koji će podrazumevati uvođenje podsticajnih finansijskih i nefinansijskih mera podrške proizvođačima nameštaja od masiva, prilagođavanje nastavnih programa u srednjim strukovnim školama, kao i jačanje saradnje državnih organa, jedinica lokalne samouprave, organizacija koje gazduju šumama, proizvođača, kao i drugih učesnika u stvaranju lanca vrednosti.
Direktorka Kancelarije za demokratski i ekonomski razvoj USAID-a, Lora Pavlović dodala je da su u realizaciju ove aktivnosti uključeni svi relevantni akteri iz javnog i privatnog sektora, na lokalnom i nacionalnom nivou.
Ješa Erčić, direktor sektora Industrije i poljoprivrede u okviru Privredne komore Srbije podvukao je potencijal ove inicijative naglasivši da je pored poljoprivrede, drvna industrija drugi najvažniji sektor u zemlji koji ostvaruje trgovinski suficit u vrednosti od 180 miliona dolara sa trendom rasta.
Profesor Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu prof. dr Branko Glavonjić je istakao da bi Srbija koja raspolaže sa 1,4 miliona hektara kubnih tehničkog drveta prelaskom na viši stepen obrade dobila konkurentnije proizvode sa visokom dodatom vrednošću. „Kada bi Srbija umesto rezane drvne građe izvozila finalni proizvod moglo bi biti otvoreno 5.300 novih radnih mesta” naveo je Glavonjić.
*Lokalne samouprave koje su potpisnice pisma o namerama: Arilje, Bajina Bašta, Bela Palanka, Boljevac, Bor, Brus, Čačak, Čajetina, Ćićevac, Crna Trava, Despotovac, Dimitrovgrad, Gadžin Han, Ivanjica, Knjaževac, Kosjerić, Kraljevo, Krupanj, Kruševac, Kučevo, Kuršumlija, Leskovac, Ljubovija, Loznica, Majdanpek, Mali Zvornik, Niš, Nova Varoš, Novi Pazar, Pirot, Priboj, Prijepolje, Raška, Ražanj, Sjenica, Surdulica, Svrljig, Trgovište, Trstenik, Tutin, Užice, Vladičin Han, Vranje, Vrnjačka Banja, Žagubica, Zaječar.
