Ove godine je završen rad na izgradnji fabrike „Geox“ a najavljen je početak izgradnje fabrike „Ditre Italia“, dva projekta koja će omogućiti zapošljavanje više od 1,600 osoba. Prva investicija je vredna 15 miliona evra, dok će ulaganje u drugu fabriku iznositi oko 13 miliona evra. Iako je Vranje i dalje suočeno sa mnogobrojim izazovima, uspešne investicione priče dobar su primer kako se upornošću i dobrom organizacijom prevazilaze prepreke na putu do uspeha.
Međutim, ovaj grad, administrativni centar Pčinjskog okruga i dom preko 83 hiljade stanovnika, nekadašnji industrijski postulat stare Jugoslavije, protekle decenije suočio se sa brojnim razvojnim izazovima. Bivši industrijski giganti i ključni lokalni poslodavci - Pamučni kombinat „Jumko“ i fabrika nameštaja „SIMPO“ su u procesu privatizacije i tokom poslednjih par godina posluju sa znatno smanjenim kapacitetima. U evidenciji nezaposlenih Nacionalne službe za zapošljavanje se u 2014. godini našlo više od 8,000 radno sposobnih građana dok je u aprilu 2015. prosečna plata bila za preko 20 odsto manja od Republičkog proseka.
Stoga Grad Vranje, od 2010. godine do danas, u Strategiji održivog razvoja, definiše stvaranje neophodnih prostornih i pravnih uslova za privlačenje investicija kao cilj, a razvoj lokalne industrijske zone kao uslov ekonomskog razvoja. Pronalaženje inovativnih rešenja tokom ovih procesa urodilo je plodom. Na primer, Grad Vranje u svom vlasništvu nije imao prigodno zemljište za lokaciju industrijske zone. Identifikovano je zemljište koje je bilo u vlasništvu Vojske Srbije, a koje je lokalna samouprava razmenila za stanove za vojna lica, a pritom preuzela obavezu isplate ostatka duga. Ovim je Vranje dobilo 110ha zemlje u Bunuševcu u svom vlasništvu i započelo razvoj ekonomske infrastrukture.
Slobodna zona Bunuševac je obuhvaćena Prostornim planom Grada Vranja i predmet je razrade četiri plana detaljne regulacije od kojih je inicijalni plan izrađen u saradnji lokalne samouprave sa programom EU PROGRES koji su finansirale Vlada Republike Srbije, Evropska Unija i Vlada Švajcarske. Priprema ovog dela industrijske zone koja je podrazumevala nivelaciju terena, dovođenje komunalne strukture i izgradnju saobraćajne obilaznice, takođe je rezultat projekata realizovanih kroz EU PROGRES kao i USAID, koji su uložili 160 miliona dinara.
„Konkurentnost opštine praktično podrazumeva postojanje adekvatnog infrastrukturno opremljenog zemljišta na kome bi investitori izgradili fabrike kao i donošenje propisa koji će im obezbediti pravnu sigurnost. Mi smo shvatili da je konkurencija prejaka i otišli smo korak dalje, predvideli smo inicijalne troškove zbog veće dugoročne profitabilinosti i investitorima ponudili i određene benificije kao što je besplatno zemljište, i komunalnu infrastrukturu, izgradili smo i pristupnu saobraćajnicu zoni, a skupštinskim odlukama oslobodili investitore plaćanja određenih naknada,“ rekao je Zoran Antić, gradonačelnik Vranja.
Međutim, najpozitivnija promena je da uprava Grada nastavlja sa razvojem i to samostalno - izrada plana detaljne regulacije za Bunuševac 2 u potpunosti su finansirani iz budžeta grada Vranja, a u planu je i razvoj Bunuševca 3, kao i dalji razvoj komunalne infrastrukture, uključujući i ključni projekat izgradnje Centra za obuku radnika. Ukupno, za razvoj ovog dugoročnog projekta čija se implementacija odvija u fazama, Grad je do sada izdvojio preko tri, od uloženih više od pet miliona evra.
„Bitno je podvući da je grad Vranje bio inicijator ali da je ovaj projekat rezultat koordinisanih napora lokalne samouprave, nacionalnih vlasti i donatora. To je ujedno i ključ uspeha, ujedinjenje oko zajedničkog cilja - lokalnog razvoja, koji vodi rastu životnog standarda stanovništva,“ kaže Antić.
Lokalna samouprava je takođe, u saradnji sa Evropskom unijom i Vladom Švajcarske kroz program EU PROGRES, realizovala projekat promocije Vranja koji će u narednom periodu biti intenizivan u cilju privlačenja investicija i otvaranje novih radnih mesta.
„Mi smo odlučni da razvijamo i lokalne puteve jer su oni neophodni za transport proizvedene robe i imaće dodatnu vrednost za potencijalne investitore. Takođe, kada gledamo na duge staze, najveće investicije nam tek predstoje i to naravno po završetku Koridora 10,“ zaključio je gradonačelnik.