Borba protiv siromaštva je sastavni deo ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija i strategije „Evropa 2020“ i zahteva multisektorski pristup koji se oslanja na rast i zapošljavanje, kao i dostupnu i efikasnu socijalnu zaštitu. Kao strateška područja koja mogu da doprinesu ostvarivanju zadatih ciljeva za smanjenje siromaštva navode se obrazovanje i celoživotno učenje, kao i ravnomerni regionalni razvoj.
U strategiji za održivi razvoj Srbije „Evropa 2020“ zapošljavanje je identifikovano kao jedan od najodrživijih načina izlaska iz siromaštva.[2] Evropska unija (EU) i Vlada Švajcarske već duži niz godina zajedno sa Vladom Srbije intenzivno rade na rešavanju problema. Tako su preko razvojnog programa Evropski PROGRES podržale niz intervencija koje su usmerene na povećanje zapošljivosti u slabije razvijenim područjima jugoistočne i jugozapadne Srbije.
Uz podršku Evropskog PROGRES-a, deset opština je sprovelo projekte koji su doprineli povećanju zapošljivosti ranjivih i teže zapošljivih grupa stanovništva kroz unapređenje njihovih znanja i veština. Lokalne samouprave i poslodavci koji su pokazali interesovanje za otvaranje novih radnih mesta sproveli su stručne prakse i obuke koje su kao aktivne mere zapošljavanja predviđene lokalnim akcionim planovima. Podrška je bila usmerena upravo na grupe stanovništa koje su prve na udaru, prvenstveno na osobe sa nižim nivoom obrazovanja, Rome, starije od 50 godina, mlade do 30 godina i dugoročno nezaposlene.
Kao rezultat sprovedenih aktivnosti u deset programskih opština – Aleksincu, Babušnici, Beloj Palanci, Doljevcu, Ivanjici, Prijepolju, Prokuplju, Sjenici, Trgovištu i Vranju – 275 ljudi je uspešno završilo različite obuke u javnom i privatnom sektoru, a 154 je dobilo posao.
Neda Jovanović iz Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj u opštini Doljevac objašnjava da su nakon uspešno sprovedenih stručnih obuka za nezaposlena lica sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje otvorena čak 144 nova radna mesta kod lokalnog poslodavca, u fabrici „Leoni Wiring“, najviše za osobe iz ruralnih krajeva i mlađe od 30 godina.
Obuka za poznatog poslodavca je, osim u Doljevcu, sprovedena i u Vranju, gde je deset osoba zasnovalo radni odnos na neodređeno vreme u preduzećima „Mikromodeli“ i „Marković“. Direktori ovih preduzeća su istakli da ovaj projekat, koji je podrazumevao tromesečnu obuku za ranjive kategorije nezaposlenih lica sa trećim i četvrtim stepenom srednje stručne spreme mlađih od 30 i starijih od 50 godina, predstavlja snažan podsticaj privatnim preduzetnicima.
U sedam opština sprovedena je stručna praksa za 94 osobe, a među njima je bilo i visokoobrazovanih mladih starosti do 30 godina, koji su nakon obuke u opštinskoj administraciji stekli iskustvo i ostvarili uslove neophodne za polaganje državnog ispita.
Opština Aleksinac je sprovela projekat koji je omogućio da 56 korisnika i korisnica, od kojih čak polovina žena iz ruralnih područja, pohađa kurs nemačkog jezika pošto su dve nemačke firme koje posluju na teritoriji opštine izrazile potrebu za novim radnicima sa osnovnim nivoom znanja ovog jezika, dok je 16 korisnika prošlo sertifikovanu obuku iz računovodstva, koje je među najtraženijim poslovima na lokalnom tržištu rada.
„Osim što će se smanjiti nezaposlenost u opštinama, posebno među ranjivom populacijom, Evropska unija i Vlada Švajcarske podrškom ovim projektima doprinose smanjenju nesklada između ponude i potražnje za kadrovima na lokalnim tržištima rada“, kaže Grem Tindal, menadžer programa Evropski PROGRES. Kako on dodaje, projekti koje donatori podržavaju u slabije razvijenim opštinama južne Srbije doprinose unapređenju kvaliteta života stanovništva, sa posebnim akcentom na unapređenje lokalne uprave, kako u institucionalnom smislu, tako i u razvijanju i sprovođenju politika u oblasti socijalne inkluzije ranjivih grupa, uključujući i njihovo obrazovanje i zapošljavanje kao činioce neophodne za potpuno uključivanje u društvo.
Pošto je i samozapošljavanje jedna od mera kojima se unapređuje socijalno uključivanje, Evropska unija i Vlada Švajcarske obezbedile su i bespovratna sredstva za nabavku opreme za 28 ljudi koji su počeli svoj biznis i ukupno zaposlili 84 radnika i radnica. Naravno, zapošljavanje pojedinca kao domino-efekat proizvodi bolji život za njihove porodice, ali i lokalnu privredu i sveukupno bolji životni standard stanovništva.
Mladi novopazarac Sait Sebati je nakon četiri godine na evidenciji nezaposlenih dobio profesionalnu opremu i otvorio svoju ćevabdžinicu.
„Dobio sam novi roštilj, rashladni radni sto i pećnicu, a na meni je sad samo da vredno radim i zarađujem“, kaže Sait.
Među ovih 28 korisnika je i Alit Amzić, advokat iz Aleksinca, koji je, kako ističe, uz podršku EU i Vlade Švajcarske ostvario svoj san i opremio i otvorio svoju advokatsku kancelariju.
Pored ovog ključnog rezultata, projekat koji je sproveden u partnerstvu sa Centrom za socijalnu politiku, Centrom za istraživanje javnih politika i Edukacionim centrom Leskovac obuhvatio je i analizu institucionalnih kapaciteta lokalnih samouprava, analizu zapošljivosti ugroženih grupa i usluga socijalne zaštite u 34 grada i opštine na jugu zemlje.
„Rezultati ovog projekta su pokazatelji ne samo toga u kom pravcu lokalne samouprave treba da se dalje razvijaju nego i toga da postoje dobre osnove za unapređenje njihovih kapaciteta. Sve izrađene analize, metodologije i stečena iskustva poslužiće za bolje sagledavanje potreba ranjivih grupa na lokalu, te razvijanju relevantnih politika i inovativnih modela usluga socijalne zaštite i zapošljavanja, jer je društvena podrška neophodna za njihovo socijalno uključivanje“, zaključuje Nataša Ivanović, saradnica za osnaživanje ranjivih grupa u okviru programa Evropski PROGRES.
[1] Socijalnoukljucivanje.gov.rs, Siromaštvo u Republici Srbiji_2006-2016. godine_revidirani i novi podaci.pdf
[2] Evropski pokret u Srbiji, Vodič kroz Strategiju Evropa 2020.pdf
